KAFANA KAO NAJZNAČAJNIJA SRPSKA INSTITUCIJA
MESTO
DOBROG
RASPOLOŽENJA
Zašto su kafane najznačajnije Srpske institucije? Zato što dopuštaju da se pod njihovim krovom ruše vlade i biraju nove, da se tuguje i vara, dogovara i ogovara, tuži i miri, voli i mrzi, da se prepričavaju vesti i izmišljaju događaji, pevaju i pišu pesme, ljubi ko se ljubit ne sme… Kafane su bukvalno i cirkus i pozorište, koncertni podijum i operske kuće, redakcije najboljih novinara i sale za svakojake sastanke, po potrebi i narodne skupštine, sudnice i advokatske kancelarije.
ISTORIJAT VINOVLAČARE
Davne 1824. godine u Sarajevskoj ulici bilo je sedam kafana. U to vreme bila je to ulica poznata
po okupljanju konjušara, ljudi koji su uživali u druženju i ispijanju vina. Baš na mestu današnje
kafane – Vinovlačare nalazila se kafana koja se zvala „Kod Mihajila”. Imala je lagume koji su se
protezali do ulice Kneza Miloša odakle se tim istim lagumima dopremao led i ostavljao u
komore. Takođe se nalazio i mali vinski podrum koji je od 2013-2021. godine bio omiljeno mesto
okupljanja svih boema, pa i našeg velikana narodne muzike Predraga Živkovića Tozovca. Osim Tozovca, Vinovlačara je i omiljeno mesto drugih muzičkih velikana kao što su: Haris Džinović, Saša Matić, Mladen Vojičić Tifa, mnogih sportsta kao što je Boba Živojinović, i mnogih političara, lekara, pravnika, slikara, pisaca.
KAKO JE NASTALO IME VINOVLAČARA
Posle Prvog svetskog rata Sarajevska ulica postaje ulica zanatlija, pa je tako na mestu
današnje kafane bila zanatska radnja “vunovlačara” gde se donosila vuna na obradu. Kako su
vremenom zanati počeli da izumiru zbog masovne proizvodnje tako je i tom zanatu došao kraj.
Zanimljivo je da je ta zanatska radnja bila poslednja vunovlačara u Beogradu. Kako bi se
sačuvala tradicija i sećanje na dobre stare zanate u nazivu vUnovlačare zamenjeno je jedno
slovo i tako je nastalo ime vInovlačara.
